?

Log in

lazar_kr
17 December 2013 @ 12:06 pm

Уважаемые посетители моего журнала!

Я не получаю никаких уведомлений в ЖЖ – ни о комментариях, ни о новых френдах. Так что все новости обнаруживаю лишь случайно – или не обнаруживаю вовсе.

Раньше о том, кто тебя зафрендил-отфрендил, можно было узнать из статистики. Но вот уже больше года для бесплатных аккаунтов, в том числе моего, такой возможности нет.

Так что если вы зафрендили мой ЖЖ – и по каким-то причинам хотите «взаимности», оставьте здесь комментарий. У меня к этому свой интерес тоже есть – особенно, если ваш блог, так или иначе, посвящен Балканам или литературному творчеству детей.

Про свой блог ничего писать не буду. Он несколько специфический. Ну, да у всех специфические. Если уж кого-то френдишь, то явно эта специфика тебя устраивает.

Отмечу только, что не слишком хорошо отношусь к матерной лексике – и прошу ее, по возможности, не употреблять в моем ЖЖ. Хотя понимаю, есть случаи, когда, как в том анекдоте, фразой «Вася, ты не прав», - не обойдешься.

https://ljsear.ch/

 
 
lazar_kr
23 March 2017 @ 08:15 pm

   


 


         ***

Солнце жмурится с недосыпа,

Удивляясь: «Опять я здесь»,

Строки, скользкие, словно рыбы,

Укрывает густая взвесь

Этой сладкой весенней блажи,

С быстрым промельком лиц и слов.

А добыча подобна краже,

Браконьерский почти улов.

Пару строф умыкнуть у марта

Вместе с утренней синевой.

По привычке кивну «до завтра»

И пойму вдруг – не до него,

Коль темнеют проталин раны

Сквозь несвежих снегов бинты.

Много в марте смешных  и странных,

Не боящихся высоты –

Сколь прекрасных, столь бесполезных,

Опьяненных шальной игрой,

Что по лужам бредут –  по безднам,

Опрокинув и лад, и строй…

                                    23.03.2017

 
 
lazar_kr
23 March 2017 @ 01:44 pm
В субботу Дениса Вороненкова должны были исключить из состава ЦК КПРФ и из КПРФ. Сегодня в Киеве его убили.

В Киеве убит бывший депутат Госдумы Денис Вороненков, сбежавший на Украину из-за уголовного дела. Как сообщает издание «Вести Украина», он убит у отеля «Премьер-палац». По данным издания, убиты двое мужчин, и один из них Вороненков.

 
 
lazar_kr

ДОСАД НАЈВЕЋЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ПРОТИВ ПЛАТФОРМЕ ИЗ ТИРАНЕ И ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ


  • Учесници протеста дали поново подршку председнику државе Ђорђу Иванову. У њихово име јеБогдан ИЛИЕВСКИ рекао: „Ђорђе Иванов није човек са савитљивом кичмом. Ђорђе Иванов никада такав није ни био.

         Ђорђе Иванов неће дати мандат за састав владе политичарима који се не одрекну платформе из Тиране. Ђорђе Иванов је председник Македоније и ми смо поносни и срећни што га имамо“

         ВИШЕ од 100.000 етинчких Македонаца окупило се у центру Скопља и демонстриало против шиптарских и западних планова против њихове земље.

         Носили су националне заставе и транспаренте. Певали песме и поручивали страним спонзорима и наредбодавцима Зорана Заева и шиптарских партија да неће дозволити разбијање Македоније.

         На протесту је у име организатора – Грађанске иницијативе „За заједничку Македонију“ – опет говорио Богдан Илиевски који је поручио ЕУ-комесару Јоханесу Хану да грађани неће дозволити наметање платформе из Тиране и федерализацију.

         Потом је изговорио похвалу на рачун председника државе Ђорђа Иванова:

         „Ђорђе Иванов није човек са савитљивом кичмом. Ђорђе Иванов никада такав није ни био. Ђорђе Иванов неће дати мандат за састав владе политичарима који се не одрекну платформе из Тиране. Ђорђе Иванов је председник Македоније и ми смо поносни и срећни што га имамо“.

         Део протеста је одржан пред седиштем мисије ЕУ у Скопљу. У време када се унутра налазио Хан са европосланицима Ивом Вајглом, Едвардом Куканом и Кнутом Флекенштајном.

         Демонстранти су Хану довикивали да није добродошао.

         Чуле су се и пароле против Европске уније.

         Можда први пут тако гласне одређене. И из десетина хиљада грла.

         То је за Македонију нешто ново.

         Учесници протеста су, иначе, прешли свој уобичајени пут: од Собрања до граде Владе Македоније.



ПС. Про 100 тысяч сомневаюсь. По-русскеи постараюсь завтра написать 
 
 
 
 
lazar_kr

Навршава се 13 година од мартовског погрома на Косову, када је протерано око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката. Организатори насиља и даље су ван домашаја правде. Тродневно насиље однело је животе 19 особа – 11 Албанаца и осам Срба.

Повод за погром било је наопако тумачење несреће у којој су страдала два албанска дечака. Према албанској верзији догађаја, они су 16. марта 2004. године, бежећи од деце из суседног етнички српског села Зупче, упали у реку Ибар и удавили се.

Догађај је обзнанио челник локалне подружнице косовског Одбора за заштиту људских права и слобода Халит Барани, описујући га као "напад српских бандита", што је изазвало бес међу косовским Албанцима, које, како се у наредним данима испоставило, скоро 19.000 припадника Кфора није било у стању да заузда.

Тадашњи портпарол полиције Унмика Дерек Чепел демантовао је да су два албанска дечака настрадала бежећи од Срба и оценио да је насиље на Косову било унапред планирано.

Осим 19 жртава насиља, како гласи званична верзија догађаја, шест лешева допремљених у приштинску мртвачницу никада није идентификовано. Око 900 Срба, Албанаца и припадника међународних мисија је повређено. Протерано је више од 4.000 Срба.

Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено. Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Повређено је више од 100 припадника Кфора и полицајаца УН, а запаљена су и 72 возила међународних снага.

Ватрогасац гаси запаљено возило Уједињених нација у Приштини
Ватрогасац гаси запаљено возило Уједињених нација у Приштини

Статистика Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) показује да је, због мартовског насиља, косовско правосуђе покренуло 400 случајева.

Према извештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била реч о производу општег хаоса, нису баш најјасније расветљени.

Истовремено, талас насиља покренуо је серију политичких догађаја, попут извештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као алиби за једнострано проглашење независности Косова и подршке САД за такав потез косовских Албанаца.

Током демонстрација, забележено је и неколико случајева када су Албанци помагали нападнутим Србима, али су убрзо и они постали мета екстремиста.

Хронологија насиља, први дан

Ипак, албански медији, пре свих Радио-телевизија Косова, наставили су да емитују контроверзна тумачења о утапању дечака, па је и број демонстраната у неколико места на Косову са десетак хиљада за неколико часова порастао на пуних 60.000. Насилне демонстрације, истовремено, захватиле су 33 места на Косову.

Read more...Collapse )

 
 
lazar_kr


Пре 13 година у Косовској Митровици у мартовском насиљу убијени су Боривоје Спасојевић и Јана Тучев.
Елеонора Тучев Недић, ћерка страдале Јане, каже да је на данашњи дан пре тринаест година доживела ненадокнадив губитак, јер је убијена њена мајка. Ћерки је дала име по страдалој мајци.

"То је јако велики губитак, јер мајка је мајка. Свако има своју болну тачку ја сам своју болну тачку мало залечила, јер ово је њена унука по њој је добила и име тако да уз њу налазим лек", рекла је Тучев Недићева.
У Колашинској улици испред зграде хицем из ватреног оружја смртно је погођен Боривоје Спасојевић чији син Драган тринаест година касније, држећи у наручју своју ћеркицу, истиче да су му осећања након свега помешана.

"Туга и понос. Туга што она (његова ћеркица) није упознала деду, што се 13 година окупљамо и 13 година нико није кажњен за организовање, а камоли за чињење. А понос - ту смо, нећемо нигде да идемо - тако да живот не може да стане нити Срби могу да оду негде нити да нестану", поручио је Спасојевић.
У мартовском насиљу на КиМ 2004. године убијени су Боривоје Спасојевић, Јана Тучев Драган Недељковић, Добривоје Столић и његов син Борко, Бобан Перић, Златибор Трајковић и Ненад Весић.

Са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове.

Но фото: горит сербское село Свиняре, Косово, март 2004

Гори српско село Свињаре

Svinjare
 
 
 
lazar_kr
Оригинал взят у lazar_kr в Ежегодное – календарное: 17.03.2004



Воспроизвожу свой давний уже пост в ЖЖ, изменив только счет годовщины, так как годы идут быстро.

13-я годовщина погромов в Косово, который устроили 17 – 19 марта 2004 года албанцы. Ниже отрывки из «Косовского дневника» Александра Зеличенко, полковника милиции Киргизской Республики, который с 2000 года служил в миротворческих миссиях ООН и ОБСЕ на Балканах. С мая 2002 года руководил группой международных полицейских инструкторов ОЮСЕ в южной Сербии. На момент мартовских событий 2004-го находился в Косове.

Остается добавить, что по официальным данным, за время погромов было уничтожено более 900 зданий, из них 35 православных церквей, изгнано  из края 4 тысячи сербов, ранено более 950 человек.

Самая непонятная ситуация – с количеством погибших. Их число разнится от 19 до 30 убитых. Но на самом деле, точное число, пожалуй что уже и невозможно установить. Хотя бы потому, что международные миссии скрывают точные данные о погибших миротворцах, ибо все они были убиты в ходе попыток усмирить албанских погромщиков (то есть, иными словами, самими албанскими погромщиками).

Видимо, поэтому к официальному числу погибших – 19 – стали добавлять «гражданских». Чтобы не возникало лишних вопросов. Из этих 19, опять-таки по официальным данным 13 – албанцы. На это тоже не любят делать акцент,  погибли они не от рук сербов, а от рук все тех же международных миротворцев. Те (кроме, пожалуй, итальянцев) ни хрена не делали, чтобы защитить сербов, но собственные жизни были вынуждены защищать.

В сербской вики приводятся другие данные о погибших (тоже без миротворцев):  16 сербов, 11 албанцев. Однако откуда взяты эти цифры, неясно.

Собственно, главной целью погромов было не убить, как можно больше сербов, а прогнать, как можно больше, сербов, а также уничтожить любые сербские следы на Косово.

Да, расследование о гибели албанских мальчиков, утонувших в Ибаре,  установило, что погибли они в результате несчастного случая, а все заявления о травле их собаками – были злонамеренной и провокационной ложью.

Йовица Илич, получивший 9 пулевых ранений, вроде бы выжил. Стрелявшие в него не найдены.
Read more...Collapse )
 
 
lazar_kr

(текст не мой, не могу найти ссылку на первоисточник)

«Собакам и нижним чинам вход воспрещён»

«К обычному военному режиму прибавлялись меры, доходившие до глумления. Современники хорошо помнят надпись при входе на Приморский бульвар (В Севастополе. — И.П.): “собак не водить, нижним чинам вход воспрещён”».
(Лычёв И. Воспоминания потёмкинца. К двадцатилетию революционного мятежа на броненосце «Потёмкин» / С предисл. и под ред. тов. Зофа. — М.–Л.: Молодая гвардия, 1925. — С.18)

« Матросам запрещалось ходить по Большой Морской и Екатеринославской улицам, по Историческому и Приморскому бульварам. Нельзя им было также посещать места героической обороны Севастополя во время Крымской войны. Возмущённые матросы социал-демократы выпустили по этому поводу специальную листовку, в которой, обращаясь к властям, писали: “Но как вам не стыдно делать подобные распоряжения?.. За что же тогда наши деды и прадеды положили головы и орошали своею горячею кровью все здешние курганы, а нам теперь воспрещаете посещать эти места?.. Зачем же вы просили в 1903 году деньги у нижних чинов на сооружение памятников, а теперь не пускаете их в те места, где поставлены эти памятники?

Долой всех вас, бюрократов царской службы! Долой и вашего царя с русского престола! Да здравствует между нами мир, свобода и демократическая республика!”».
(Гаврилов Б.И. В борьбе за свободу: Восстание на броненосце «Потёмкин». — М.: Мысль, 1987. — С.19)

«Я долго стоял на кормовом мостике, уныло оглядываясь назад, на знакомые берега, на исчезающий вдали город. Прощай, Кронштадт! За пять лет службы я много пережил в нём и плохого и хорошего. Там, по Господской улице, нашему брату, матросу, разрешалось ходить только по левой стороне, словно мы были отверженное племя. На воротах парков были прибиты дощечки с позорнейшими надписями: “Нижним чинам и собакам вход в парк воспрещён”. Мытарили меня с новобранства, чтобы сделать из меня хорошего матроса, верного защитника царского престола. Получал разносы по службе, сидел в карцере, томился в одиночной камере тюрьмы за то, что захотел узнать больше, чем полагается нам. И всё-таки, если выйду живым из предстоящего сражения с японцами, я с благодарностью буду вспоминать об этом городе. Из села Матвеевского, из дремучих лесов и непроходимых болот северной части Тамбовской губернии, где в изобилии водится всякая дичь и зверьё, до медведей включительно, я прибыл во флот наивным парнем, сущим дикарём. И сразу же началась гимнастика мозга, шлифовка ума. Не все были плохие офицеры, не все отличались жестокостью».
(Новиков-Прибой А.С. Цусима. — М.: О-во сохранения лит. Наследия, 2005. — С.47)

Кто-то может сказать, что перед нами большевицкая пропаганда. Тогда вот ещё три цитаты:

«




Read more...Collapse )